Pi­še: Lea Le­a­ni

Imam uti­sak kao da lju­di mi­sle da ako se za ne­kog ka­že da je da­ma da se ti­me oma­lo­va­ža­va ta oso­ba, jer se naj­če­šće pod tim pod­ra­zu­mi­je­va raz­ma­že­na dje­voj­ka, ko­ja ima kuć­nu po­moć­ni­cu i ko­joj se sve udo­vo­lja­va. Ka­žu “vi­di ovu da­mi­cu”. A ne­ka­da je to za­i­sta bio kom­pli­ment. Za me­ne je i da­lje naj­ve­ći. Sla­žem se da mo­der­no dru­štvo do­no­si ne­ke pro­mje­ne i da ne mo­že­te oče­ki­va­ti da vam pra­ti­lac pro­stre ka­put pod no­ge ka­ko bi­ste pre­šli pre­ko ba­re, ali ipak po­sto­ji ne­što što mo­že­te da ura­di­te ka­ko bi­ste se pred­sta­vi­li svi­je­tu kao dje­voj­ka fi­nih ma­ni­ra. Ka­že se da je da­ma, u ka­pi­ta­li­stič­kom dru­štvu, ozna­ka za ele­gant­no ob­u­če­nu že­nu, a kat­ka­da i za ot­me­nu žen­sku oso­bu ko­ja se is­ti­če i nat­pro­sječ­nom in­te­li­gen­ci­jom. To je rječ­nič­ka de­fi­ni­ci­ja, ali ko­li­ko se ona raz­li­ku­je od de­fi­ni­ci­je da­me u sva­ko­dne­vi­ci? Po­sto­ji li uop­šte de­fi­ni­ci­ja da­me ili ‘da­ma’ sva­ko­me od nas pred­sta­vlja ne­što dru­go? Za­slu­žu­ju li ne­ke že­ne taj na­ziv?
Da li vi­še uop­šte po­sto­je istin­ske da­me i ako da, gdje su? Sva­ko vri­je­me ima svo­je ju­na­ke, i svo­je he­ro­i­ne... Vre­me­na se mi­je­nja­ju, kao i ne­ki stan­dar­di..ali pra­ve da­me i pra­vi džen­tlme­ni uvi­jek su pred­met di­vlje­nja..i ima ih još uvi­jek... Do­du­še, da­nas je la­ko bi­ti kva­zi da­ma ili go­spo­din. Lju­di ima­ju po­gre­šnu sli­ku o tom poj­mu... Ni­je do­volj­no obu­ći sku­pe kr­pi­ce, sre­di­ti se u ko­zme­tič­kom sa­lo­nu, ima­ti do­bro auto i ve­li­ku ku­ću...
Ne mo­že­te po­sta­ti ne­ko pre­ko no­ći, s tim se ro­di­te... Ha­ri­zmu ne mo­že­te ku­pi­ti u mar­ke­tu... Uvi­jek vas ne­što oda. Go­vor, bo­ja gla­sa, po­na­ša­nje u sa­o­bra­ća­ju, u ma­si...
Ne vo­lim ba­ha­tost, ne­kul­tu­ru, la­žne auto­ri­te­te, ego­cen­trič­nost, sve ko­ji ima­ju “sku­pi, na­mon­ti­ra­ni i la­žni” ži­vot zbog ko­ga bi ne­ko tre­ba­lo da ima kom­pleks ni­že vri­jed­no­sti.
Da­ma ni­je da­ma sa­mo po iz­gle­du, jer je to la­ko, da­ma ima po­na­ša­nje i duh ko­ji se nje­gu­je i ko­ji je, či­ni mi se, iz­van da­na­šnjeg vre­me­na.
Ja pod poj­mom da­ma pod­ra­zu­mi­je­vam žen­stve­nu oso­bu, ko­ja dr­ži do se­be- od iz­gle­da do po­na­ša­nja, a ne onu ko­ja ma­še le­pe­zom, sje­di u hla­du i ni­šta ne ra­di.
Da­mu pre­po­znam po sta­vu, žen­stve­nom ho­du, smjer­no­sti, ma­ni­ri­ma i na­či­nu go­vo­ra, op­ho­đe­nju sa dru­gi­ma. Ap­so­lut­no je ne­bit­no šta no­si, jer mno­gi od nas da­nas ni­su u sti­u­a­ci­ji da se­bi pri­u­šte ele­gan­ci­ju. 
Ni­je te­ško bi­ti da­ma u bi­lo ka­kvoj si­tu­a­ci­ji, ma­kar i ra­di­la ka­kav god te­žak fi­zič­ki po­sao, sa­me bi­ra­mo da li će­mo bi­ti da­me ili ne i ni­ka­kve okol­no­sti to ne mo­gu da pro­mi­je­ne.
Po­zna­jem ne­ko­li­ko da­ma, či­ji su ro­di­te­lji ima­li po­slu­gu u ku­ći i ko­je su odr­sta­le svi­ra­ju­ći kla­vir, uče­ći en­gle­ski, fran­cu­ski i uče­ći pra­vi­la po­na­ša­nja. 
Da­nas su te že­ne, sti­ca­jem okol­no­sti, pod­sta­na­ri i go­to­vo na ru­bu si­ro­ma­štva. To ne zna­či da ni­su da­me, na­pro­tiv, one odi­šu ari­sto­kra­ti­jom na sva­kom ko­ra­ku. 
Na­ža­lost, ne­ko­li­ko ta­kvih že­na ko­je po­zna­jem i za ko­je slo­bod­no mo­gu re­ći da su da­me, ima­ju pre­ko 50 go­di­na. Mi­slim da ih je is­tri­je­bio da­na­šnji brz na­čin ži­vo­ta... Mo­gla bih re­ći da je da­na­šnja mo­der­na da­ma u 21.vi­je­ku oso­ba ko­ja je do­bra su­pru­ga svo­me mu­žu i maj­ka svo­joj dje­ci, ko­ja je opet sa­mo­stal­na i vi­so­ko­o­bra­zo­va­na i po­red sve­ga ima svoj ži­vot.
Da­ma je nje­žna, bri­žna, stro­ga, od­luč­na, po­u­zda­na, lo­jal­na, pa­žlji­va i du­hov­no li­je­pa žen­ska oso­ba. Ta­ko­đe, is­traj­na je u svo­jim sta­vo­vi­ma i ne kro­ji ih na osno­vu ste­re­o­ti­pa ili pred­ra­su­da bi­lo ko­je vr­ste. Sva­ka nje­na oso­bi­na ni­je ni na ko­ji na­čin pre­na­gla­še­na, već su sve u pot­pu­no­sti sra­zmje­ne. Da­ma ima, bi­lo ih je i bi­će ih uvi­jek, kao što će i na­zo­vi ‘’da­ma’’ bi­ti vje­či­to. Da­me su dra­gulj, te ih je kao i dra­gu­lje te­ško pro­na­ći. Ri­jet­ke su. Bi­ti da­ma se uči. Ne sti­če se s po­lo­ža­jem, ro­đe­njem...
Ni­je te­ško bi­ti da­ma.
Ka­da za­i­sta poč­ne­te da se osje­ća­te kao da­ma i da se­be po­sma­tra­te na taj na­čin, ta­ko će­te po­če­ti i da se po­na­ša­te. A ka­da poč­ne­te ta­ko da se po­na­ša­te, on­da će vas i dru­gi po­sma­tra­ti na taj na­čin. Za­pam­ti­te, dru­gi se pre­ma na­ma op­ho­de, ona­ko ka­ko im mi do­zvo­li­mo.
Ne­moj­te da do­zvo­li­te da vas ne­ko ne tre­ti­ra kao da­mu.

(Autor­ka je knji­žev­ni­ca)